" Često, zagledana kroz prozor ateljea, posmatram ljude, stotine njih, kako prelaze veliku raskrsnicu. Pritisnuti dnevnim poslovima, gotovo da ne vide svet oko sebe. U mislima verovatno rešavaju neke svoje probleme, brinu o dospelim obavezama ili, naprosto, ne misle ni na šta.

Na mom štafelaju je nova slika. ... A da li sve to treba onim ljudima napolju? ..." Ali šta je umetnost? ... Sada bih rado rekla da je umetnost igra. Besciljna i bezinteresna. Reč besciljna moram da pojasnim. Meni je nesaznatljiv cilj samog Stvaranja. Kuda idu sva ova živa bića na ovom zrnu peska, što je naša Zemlja? Kuda se sve ovo širi u večnom rađanju i proždiranju, od bakterija do galaksija? Ja cilj tome ne vidim. Ostaje mi samo moja zaigranost. Kada se zaigram, ta pitanja prestaju da me muče. Umetnost je lepota. Lepo je vrhunski pojam koji ima moć da objedini sve ostale. Lepo je nadređen pojam i samom dobru. Lepo može u sebe da uključi i zlo – na taj način će se proslaviti dobro. I ružno će nestati u lepom. Postaće samo fragment velike Lepote."